Sa vrha planine bola
gde snegovi vladaju večno
gledaću zelena polja
kojima bosonoga, srećna,
još uvek trčkara Ona
Bila su to vremena
ljubavi, radosti, smeha
Bežasmo u naše snove
sa zemlje prepune greha
Na oblaku želja i mašte
gradismo dvorove nadanja
Daleko od svega, u našem svetu,
bez boli, brige, padanja
Gradismo kule na paperju neba
gde sunce večito sjaji
Molili nebo da našu ljubav
pred ostalim svetom taji
Bila su to vremena
dubokih pogleda poverenja
Nismo znali da kradom dolaze
podmukle misli podozrenja
Sa vrha planine bola
gde snegovi nikad ne kopne,
gde samo se beskrajno tužan popne,
gledaću njenu bezbrižnu igru
Večito voleću malenu čigru
I njenu dečiju,
veselu igru.
...
"Sa vrha planine bola"
Vladimir Đorđević,
8. Januar 2019.
Нема коментара:
Постави коментар