Tobom okupiran

Noću,

krijući se od mesečine i pogleda radoznalih,

nošena željom da pokoriš mi srce,

korakom lakšim od praha leptirovih krila,

kročila si u moje tihe odaje.

U dubokom snu, sanjajući tvoj lik,

daleko od stvarnosti koja me peče,

osetio nisam mirise koji te krase.

Ni dah ti nisam čuo, ni korake lagane,

ni prste tvoje osetio na usnama.

A onda je, poneta povetarcem srca,

tvoje duga kosa dotakla moj obraz,

pomutila snove u kojima duboko ronih,

otvorila snene oči, prepune vapaja

za tobom, za nama, za snovima u javi.

Kao latice najmirisnijih ruža

pramenovi kose razliše se po meni

Njen miris, izazovno tajanstven

vraćao me je iz maštom uzavrelih snova

u ovaj svet od koga sam bežao bezglavo,

u ovu noć nenadanih nežnosti,

u noć moje potpune predaje.

Tvoji nežni beli prsti, mekši od svile

ućutkivali su šapat sa usana mojih

Želeo sam nešto reći, ali, nisi dopustila

da reči kvare noć koju si dugo čekala

Samo si me rukama prigrlila snažno

Srca su u istom ritmu odzvanjala sobom

Nežnost se probila kroz sve naše pore

izazvavši u nama želje veće od svemira

Divlje strasti su prošle našim čednim dušama

Kapi znoja slivale su se niz usne

sve do uzdaha kojim probudismo čitav svet

U zagrljaju nas jutro dočeka

I dok sam kosu ti mirisnu milovao

gledajući kako mirno usnama

i dalje poljupce tražiš,

slušajući kako tiho, u snu,

šapućeš mi ime

spustih sve bedeme svoga carstva

i zakleh se -

Tobom okupiran  u duši i srcu!

...

"Tobom okupiran"

Vladimir Đorđević

9. Januar 2019.