9. 1. 2019.

Tobom okupiran


Noću,
krijući se od mesečine i pogleda radoznalih,
nošena željom da pokoriš mi srce,
korakom lakšim od praha leptirovih krila,
kročila si u moje tihe odaje.

U dubokom snu, sanjajući tvoj lik,
daleko od stvarnosti koja me peče,
osetio nisam mirise koji te krase.
Ni dah ti nisam čuo, ni korake lagane,
ni prste tvoje osetio na usnama.

A onda je, poneta povetarcem srca,
tvoje duga kosa dotakla moj obraz,
pomutila snove u kojima duboko ronih,
otvorila snene oči, prepune vapaja
za tobom, za nama, za snovima u javi.

Kao latice najmirisnijih ruža
pramenovi kose razliše se po meni
Njen miris, izazovno tajanstven
vraćao me je iz maštom uzavrelih snova
u ovaj svet od koga sam bežao bezglavo,
u ovu noć nenadanih nežnosti,
u noć moje potpune predaje.

Tvoji nežni beli prsti, mekši od svile
ućutkivali su šapat sa usana mojih
Želeo sam nešto reći, ali, nisi dopustila
da reči kvare noć koju si dugo čekala
Samo si me rukama prigrlila snažno
Srca su u istom ritmu odzvanjala sobom
Nežnost se probila kroz sve naše pore
izazvavši u nama želje veće od svemira
Divlje strasti su prošle našim čednim dušama
Kapi znoja slivale su se niz usne
sve do uzdaha kojim probudismo čitav svet

U zagrljaju nas jutro dočeka
I dok sam kosu ti mirisnu milovao
gledajući kako mirno usnama
i dalje poljupce tražiš,
slušajući kako tiho, u snu,
šapućeš mi ime
spustih sve bedeme svoga carstva
i zakleh se -

Tobom okupiran  u duši i srcu!

...
"Tobom okupiran"
Vladimir Đorđević
9. Januar 2019.

Нема коментара: