Drug iz senke

Kao da šapat čujem

dok pod svetlom uličnim

naše slatke ludosti brojim.

Znam, nisam sam, sad sam

sa onim "drugom mojim".

Svrati taj ludak, ne tako često,

u vidu senke prati me noću,

čim čujem taj šapat drugog glasa

u Nedođiju da pobegnem hoću.

Ali, ne ide, da druga starog

ostavim ulicom da sam lunja,

i onda trpim dok me prati

i mojim se stopama uporno šunja.

Uvek o tebi otpočne priču,

a zna da prošlost i od sebe krijem,

dođe mi tako da ga s'ljubavlju

u pustoj ulici baš prebijem.

Prati mi korak, priča o tebi,

podseća na vreme grehova sočnih,

na ono vreme kad smo se kupali

nepreglednim morima sokova voćnih.

Ne mogu više te priče da slušam,

"druga" svog jurim tamo i amo,

na kraju shvatim da moja senka,

crnja od mene, prati me samo.

…

Drug iz senke

Vladimir Đorđević