13. 1. 2019.

Drug iz senke


Kao da šapat čujem
dok pod svetlom uličnim
naše slatke ludosti brojim.
Znam, nisam sam, sad sam
sa onim "drugom mojim".
Svrati taj ludak, ne tako često,
u vidu senke prati me noću,
čim čujem taj šapat drugog glasa
u Nedođiju da pobegnem hoću.
Ali, ne ide, da druga starog
ostavim ulicom da sam lunja,
i onda trpim dok me prati
i mojim se stopama uporno šunja.

Uvek o tebi otpočne priču,
a zna da prošlost i od sebe krijem,
dođe mi tako da ga s'ljubavlju
u pustoj ulici baš prebijem.
Prati mi korak, priča o tebi,
podseća na vreme grehova sočnih,
na ono vreme kad smo se kupali
nepreglednim morima sokova voćnih.
Ne mogu više te priče da slušam,
"druga" svog jurim tamo i amo,
na kraju shvatim da moja senka,
crnja od mene, prati me samo.

Drug iz senke
Vladimir Đorđević

Нема коментара: