Jedino sa tobom moj smeh je iskren bio
Svoju dušu, prokletu da ljubav ne oseti
jedino sa tobom od očaja otrgo,
razvedrio svoje uvek sivo nebo,
a sada se pitam - Da li sam to trebo?
Jedino sa tobom sam ljubavi likovao
misleći da postoji nebo iznad neba
Da postoji nešto od snova snenije
A sada kroz dušu tama vetrom vije
Jedino sam tebi prepustio srce
Svaku svoju misao nesebično dao
I sam sam od sebe, zarad sreće tvoje
svoju sreću krišom noćima ja krao
Zlato drago,
Budi srećna
Ja sad moram dalje
Podići ću svoju glavu
iako sam pao
...
"Jedino sa tobom"
Vladimir Đorđević
5. Januar 2019.
Нема коментара:
Постави коментар