Ponoć (zimska)

Zašto pred ponoć

setim se zime

kad sam joj promrzle

ljubio usne?

Da tople noći

uz treptaje vatre

vrate se ponovo

dao bih sve.

Zašto pred ponoć

u kamin piljim,

brojim plamičke

ko pramene kose?

Možda zbog toga

što su se sobom

po zimi šetale

te noge bose.

Zašto pred ponoć

otvaram prozor,

čekam da ulicom

korake čujem?

Sačekam malo,

pa shvatim - Nema je

i onda Mesec

i zvezde psujem.

Sad ponoć zimska

u goste dolazi

Prozor ne otvaram

Led je na usni

Uzalud sećanja

Uzalud želje

Ostaše samo

snovi mi pusti.

© V. Đorđević - 2014