Još uvek kristalno jasno,
kao da juče se zbilo,
snovima caruje sećanje
kako mi sedaš u krilo.
Obgrliš rukama nežno
(al' osećam stisak strasti)
usne dotakneš usnama,
priznajem -Ti si na vlasti.
Pripijaš grudi na grudi
(krila već plešu sama)
kako da verujem istini
kad oko nas je tama.
Osećam kako golica
tvoj topli šapat u noći
nikada to iz snova
izbaciti neću moći.
Dodiri nestvarni bude -
Pa zašto dolazi dan!?
Na drugu stranu se okrećem.
Želim da nastavim san.
Još uvek u snu udišem
mirise bele kože
opijen njima buncam -
ljubav se ubiti ne može!
© Vladimir Đorđević - 2013
Нема коментара:
Постави коментар