Kada odem

Kada odem;

letnja će kiša sa ulica spirati prašinu

dok užareno Sunce prži zeleno lišće lipe,

zalutale pčele sakupljaće polen sa preostalih livada

a reka će žuborom šaputati obali naše tajne.

Kada odem da ne vratim se više;

vedre letnje noći proteraće Mesec i zvezde,

komete će uzeti azil u nekim drugim galaksijama,

crne rupe usisavaće nemirnu zvezdanu prašinu

kojom smo prelivali uzavrelu probuđenu strast.

Kada odem, kada nestanem

Kada, posle neprospavanih noći

primetiš da ti nedostaju one ludosti

koje sam činio opijen željom da saznam

od čega je sazdana tvoja lepota

Možda ćeš tada shvatiti;

Ni letnja kiša, ni Sunce, ni lipa

Zalutala pčela, il' žubor reke

Mesec, zvezde, komete i crne rupe

Ma čitav svemir svakoliki

Ništa mi nije značilo više od Nas

Od Tebe

...

"Kada odem"

© Vladimir Đorđević