Kome?

U svetu bez skrupula rodiš se nevin

Vremenom počinješ da ličiš na druge

Na masu izobličenih ljudskih lica

koja lažnim osmehom skrivaju istinu

Naučiš da živiš uz lažno srećne oči,

uz lažne titraje srca, lažnu spoznaju duše

Shvatiš da gledaju te prozirno bledo,

pa, pokupiš prnje, jer, boli prevara "uspavanih"

Pokupiš i odeš daleko, što dalje, najdalje

Nikada "uspavani" osetiti neće "onu" prazninu

Praznina punoće misli je nebeski dar

Isuviše su nebitni i nebitno osiljeni

Njima je dno ono što tebi je nebo

Dalje od toga nikada videti neće

A biće im lepo dok kradu zrake sunca

onima kojima je svetlo potrebnije

Biće im lepo dok glume postojanje

i uspavljuju ideale pećinskih ljudi

da konačno ugrade ponešto lepo

u galaksiju što širi krake ka beskraju

Eh Zemljo jadna, šta si dočekala?

Tako usamljena u svemiru porađaš ljude?

Rodi se čovek da bi umro?

Da ostavi nešto?

A kome?

...

"Kome?"

© Vladimir Đorđević