Ni da trepne dok me laže
a okice krupne, lepe.
Gledaju me netremice
dok obrazi sve rumeni
glume slatko tužno lice.
Ni da trepne dok me laže
a kosa se vetrom vije.
Ja zanesen poverovah
da su ruke njene nežne
krila rajske il' žar ptice.
Ni da trepne dok me laže,
a usne joj pune, slatke.
Nešto zbore, ja ne čujem,
zaboravljam onu staru -
u laži su noge kratke.
Ni da trepne dok me laže
al' noge joj duge, lepe.
Neka laže dok postoji!
Za njene su laži uvek
uši gluve, oči slepe.
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар