Iz senke

 

Nekada su ljudi poštovali Svemir

i sve dato Bogom s nebeskih visina

Čudiše se onom što nejasno beše

Al' nagrnu na njih podle tame plima

Rodiše se neki "bogovi iz senke",

što ljudskog su lika a praznih su duša

S kravatama raznih boja u odelu lepom

svako od njih politiku rado bi da kuša

 

Dok šire nam tamu i strahove razne

ispod maski svojih podmuklo se smeju

 

Al' neka ih, uskoro će, kad strefe ih kazne

onog Jednog, jedinog, s nebeskih visina,

licemerjem svojim dno pakla da greju.

 

...

© Vladimir M. Đorđević, "Iz senke"

decembar 2020