I uvek ode neko
putem meseca punog.
Zraci se njegovi k'o
staza raspu
i naprave prolaz za
nove daljine.
A
zvezde ćute.
Ćute
li, ćute.
Znaju
da duša odlete
I
da li će srce za svakim da tuži?
Dal'
će onaj k'o ode
gledati
na nas
sa
prave visine?
Znaćemo
nekada, kad odemo i mi.
U
te daljine.
U
te visine.
"Visine"
©
Vladimir M. Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар