Preko zlatnog sunca koprena se vuče
Dolazi, čujem ga, golub crni guče
Ništa više neće biti blago kao juče
Ostaviću kraj obale, daleko od bujice
ovo trnjem poderano, uplakano lice
Nek' nadođe reka bola, kroz dušu projuri
Nek' umesto suze kap krvi procuri
Na nebo nek' noćas me besovi ponesu,
da tamo se smirim, Bogu dušu predam
Ne, nemojte tražiti tu novu adresu
Carstvo kome stremim nikome ja ne dam
...
"Crni golub"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар