Zatalasa jutrom rumenilo neba
Odsjaj kose tvoje plavetnilom šara
Da pod srcem ovim još radost zaiskri
Samo osmeh s tvoje usne za to ima dara
Probudi se vetar sa južnih planina
i donese mirise neslućenih žudnji
Prstima ću proći kroz kose mirisne
I evo, dan prolazim maštajuć o tome
Dubinama duše stene se već lome
Želi nešto lepo reći srce povređeno
Želi nešto reći, ali, nema kome
Zatalasa jutrom rumenilo neba
S juga vetar topli uspavao oči
Daljine su bolne i čekanje ubija
Al' nadam se da ćeš ipak u snove mi doći
Veče odveć blizu, Sunce bi u san
Da li noć će doneti što najavi dan?
...
"Vetrovi sa juga"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар