28. 5. 2019.

Dubine limba


Negde između snova i stvarnosti
još uvek u vazduhu postojim
Limbo me grčevito steže

U predelu gde vreme gubi smisao,
gde ljudski pogubljeni duhovi
i prikazi zapisa istrošenih života
lutaju po koži pogubljenih sećanja
grčevito tražim izgubljeni sat

Polja limba za svakoga nisu
Većina pridošlih projuri zaboravom
i završi u tunelu ka dnu pakla

Zašto ključ kapije kradeš?
Taj preteški ključ se ne krade
Kroz kapiju bestelesnog postojanja
ne može se olako ni ući, ni izaći
Zakoračiš li preko granice
bićeš zarobljen u prostranstvu
nedovršenog života donetog sa Zemlje
Kap po kap ispijaćeš tečnost večnosti
i čekaćeš odluku na koju ćeš stranu;

Možda se iz nedorečja vratiš životu
Možda pobegneš stazom ka rajskom vrtu
A možda...
Možda u vanvremeskom čepu
ostaneš duže od večnosti
u traganju za grehovima

Onim grehovima koje jesi
(a možda i nisi)
počinio.

...
"Dubine limba"
© Vladimir Đorđević

Нема коментара: