Dubine limba

Negde između snova i stvarnosti

još uvek u vazduhu postojim

Limbo me grčevito steže

U predelu gde vreme gubi smisao,

gde ljudski pogubljeni duhovi

i prikazi zapisa istrošenih života

lutaju po koži pogubljenih sećanja

grčevito tražim izgubljeni sat

Polja limba za svakoga nisu

Većina pridošlih projuri zaboravom

i završi u tunelu ka dnu pakla

Zašto ključ kapije kradeš?

Taj preteški ključ se ne krade

Kroz kapiju bestelesnog postojanja

ne može se olako ni ući, ni izaći

Zakoračiš li preko granice

bićeš zarobljen u prostranstvu

nedovršenog života donetog sa Zemlje

Kap po kap ispijaćeš tečnost večnosti

i čekaćeš odluku na koju ćeš stranu;

Možda se iz nedorečja vratiš životu

Možda pobegneš stazom ka rajskom vrtu

A možda...

Možda u vanvremeskom čepu

ostaneš duže od večnosti

u traganju za grehovima

Onim grehovima koje jesi

(a možda i nisi)

počinio.

...

"Dubine limba"

© Vladimir Đorđević