31. 10. 2014.

Od tebe ni glasa




Od tebe ni glasa
I, da slučajno ne čuh priče
da si zdrava i srećna (ne vide da glumiš)
pomislio bih da su tvoji monolozi
(ti ih nazivala razgovori)
samo kapi u moru prosanjanih snova.

Od tebe ni glasa
a, nekada si se, uz prve zrake sunca,
nebitnom pričom uz jutarnju kafu
polako prikradala mom srcu
znajući da ne voli da priča sa svakim.

Pričala si o svemu i svačemu,
samo ne o onome što si krila u sebi
znajući da će mi urođeni strah od ljubavi
oduzeti nervne završetke na usnama,
znajući da posle toga sledi tišina
i bekstvo od ulaska u lavirint
bezrezervnog emotivnog ludila.
Pričao sam o svemu i svačemu,
osećao da se "iza brda nešto valja",
prećutkivao da znam šta kriješ u sebi
i kao malo dete (iako stidljiv nisam)
čekao da prva otkriješ svoju tajnu.

Od tebe ni glasa
a nekada nisam uspevao do reči da dođem.
I  nije mi smetalo, jer,
ma o čemu pričala voleo sam da slušam.
Tvoj glas me je jutrom razbuđivao,
predveče (uz zalazak sunca) uspavljivao,
ponekad besnog smirivao, pomalo nervirao,
ali, uvek je pravo u srce dirao.

Od tebe ni glasa
I, da slučajno ne čuh priče
onih što misle da te dobro znaju
pomislio bih da sam na kraju
zaboravio jutarnje priče
zaboravio sve "lake noći"
zaboravio obećanje tvoje
da ćeš nekada, kad vreme dođe
u srce moje ponovo doći. 

© V. Đorđević - 2014

26. 10. 2014.

Pas tragač


Kapi hladne orosiše čelo
tek da nagoveste ono što stiže
Mirišem kišu ko stari pas tragač
Uz mirise njene Ti si mi bliže.

Stopala bosa slede mi čula,
blatnjavom stazom tragove prate
Ka tebi žurim, moram te pronaći
pre no što slike srećnijih dana
pred očima suznim ne izblede.

Olujni vetar nek razdire grudi
Sprečiti ne može potragu moju
Njegove oštre kandže nek seku,
al', moram te pronaći u ovom veku.



© V. Đorđević - 2014

24. 10. 2014.

Dobroj duši


Nećemo srećo ostati mladi,
i ova lepota proći će,
vetrovi iz daljina što stižu,
osmehe odneće, bore doneće.

I zato nemoj štedeti sebe,
ne čekaj sreće tren da kane,
s osmehom sačekaj novi dan,
poklon je svako jutro što svane.

Plućima punim širi lepotu
koju nosiš rođenjem datu,
ne gubi vreme na mizerne duše
koje će ostati na nižem spratu.

Nije svakom sudbina donela
takvu lepotu i mudrost uz nju,
retko se sreću takve duše
koje čak trpe i reč zlu.

I nećemo srećo ostati mladi,
lepota prolazi, mudrost ostaje,
ne zaboravi nikada da srce veliko
u ovim vremenima sitnih duša,
nazad ne ide, ne posustaje.

© Vladimir Đorđević - 2012

20. 10. 2014.

Kristalni snovi




Još uvek kristalno jasno,
kao da juče se zbilo,
snovima caruje sećanje
kako mi sedaš u krilo.

Obgrliš rukama nežno
(al' osećam stisak strasti)
usne dotakneš usnama,
priznajem -Ti si na vlasti.

Pripijaš grudi na grudi
(krila već plešu sama)
kako da verujem istini
kad oko nas je tama.

Osećam kako golica
tvoj topli šapat u noći
nikada to iz snova
izbaciti neću moći.

Dodiri nestvarni bude -
Pa zašto dolazi dan!?
Na drugu stranu se okrećem.
Želim da nastavim san.

Još uvek u snu udišem
mirise bele kože
opijen njima buncam -
ljubav se ubiti ne može! 

© Vladimir Đorđević - 2013