Nismo usamljeni na isti način
- odgovor moj je na pitanje tvoje.
Svako svoj skriveni svet ima
gde od drugih svoju boljku krije,
što za oči tuđe, a ni uši, poželjna nije.
Ja svoj sam stvorio u mreži stihova
i sad kao pauk po njoj se krećem,
taj mali svet prepletenih osama
ne želim, i neću, tebi da namećem.
A znam da si sama,
iako ti osmeh tim prelepim licem šeta.
Znam da si sama, iako kraj tebe je
previše lažno veselog sveta.
Ne mogu pomoći tvojoj samoći
jer moja ne da iz nje da isplivam,
samo mogu, onako, usput,
mali savet tebi da dam:
ispleti mreže svoje
od onoga što najviše voliš,
lagano šetaj, da ih ne pokidaš,
u mrežu svaku, potrudi se,
što više duše samoći da daš.
Nismo usamljeni na isti način,
moja samoća ni malo ne boli,
a ume sijaset mreža od reči lepih
samo za jednu noć da stvori.
© Vladimir Đorđević - 2012
Нема коментара:
Постави коментар