Pred ponoć

I samo pred ponoć šetaju senke.
Mute misli, snove rasteruju.
Ni poslednje nade u njih ne veruju.
I samo pred ponoć slike se vrate.
Zašto?
Zašto u sitne sate?

Pred ponoć se vrate draga lica.
Pred ponoć dan izgleda kao sitnica.
Pred ponoć srce sve brže kuca.
Pred ponoć pitaš se - Dal' biće sunca?

Pred ponoć već čekaš umornu zoru.
Pred ponoć plivaš u dubokom moru.
Moru želja, čežnji i snova
u nadi da doći će ljubav nova.

Pred ponoć kapci teški k'o stene.
Pred ponoć film kroz glavu krene.
Pred ponoć shvatiš, al' uvek kasno -
volela Ti si samo mene. 

© Vladimir Đorđević