Ne prilazi

Ne prilazi.

Ne pričaj.

Ne šapući.

Ne želim više

da slušam savete

što skrenuše me

sa svetle putanje.

Ne gledaj me.

Ne vlaži okice

suzama lažnim.

Ne verujem više

tvom plaču.

Ne šalji mi

poruke mislima -

neće stići do mene.

Oduvane biće

vetrovima promena.

Ne voli me više -

nemaš na to pravo,

nemoć da izabereš

zgazila je nadu.

Znam ja dobro

da se duše još uvek žele

ali, ego je srušio mostove

na kojima su se sretale.

Ne prilazi.

Ne pričaj.

Ne šapući.

Ni ja neću izustiti reč.

A voleću te

dok je u meni snage

da krišom ti

šapućem ime.

Otrežnjenje

Verom u te opijen,

slušajući reči tvoje,

i sivim sam danima

krišom crt'o tople boje.

Oter'o sam sumnje sve,

pustio te i u sne,

znao nisam da namere

bile su ti podlo zle.

K'o što biva vrlo često

takve k'o ti nađu mesto

da nekom u dušu uđu

da ukradu ljubav tuđu.

Srećom, kratko je trajalo,

strpljenje te izdalo,

jer ne drži tebe mesto,

krevet menjaš vrlo često.

Ne mrzim te - to ne umem,

al' ne mogu da razumem

šta je to u tvojoj glavi

što neverom veru davi.

Ne gledam te - tražim drugu,

s tobom imah samo tugu,

istina me otreznila -

sa previše njih si bila.

Reka bez izvora

Samo na kratko oslušni reku

koja kraj jastuka noćima protiče,

snove ti donosi, ulepšava noći,

šumom mirne vode ispisuje priče.

Dolazi odnekud, izvor joj se ne zna,

iako svi misle da tok njen poznaju,

nepresušna reka što dušu odmara,

i smiruje najezdu pobesnelih damara.

Noću, a i danju, kad lađe potonu

umorne od svega što se život zove

nadolazi tiho, niodkud se slije

površinom mirnom donosi ti snove.

A kad dođe vreme za živote druge,

kad zanavek pogled odluta ka nebu

tek tada do izvora nepresušne reke

preleteće duša predele daleke.