Ponekad mi kane kap
tuge u oko
a razočarenja
sunce mi prekriju,
i gledam u ljude - Šta to sebi čine?
dal' radost il'
muku lažima skrivaju?
Prepuni svog ega
i želje za slavom
razmišljaju tuđom
a ne svojom glavom,
nude svoje duše k'o
jeftinu robu
budzašto je
prodaju a kupuju zlobu.
Zadovoljni sobom
i svojim ćudima
ne gledaju više
dobro u ljudima,
blagost Bogom
danu u sebi potiskuju
Biću kao drugi! -
u sebi podvriskuju.
I sve jednolično
najednom postaje,
sve je više
bledih, kopiranih lica,
samoživost bedna
u ljude uselila,
i svi uglas viču
- Ljubav je sitnica!
Ponekad mi kane
kap tuge u oko
i vrati mi
sećanja na spokojne dane,
pa setnim stazama
tražeć odgovore
misli svoje šetam
dok tuga ne stane.
Нема коментара:
Постави коментар