Samo na kratko
oslušni reku
koja kraj jastuka
noćima protiče,
snove ti donosi,
ulepšava noći,
šumom mirne vode
ispisuje priče.
Dolazi odnekud,
izvor joj se ne zna,
iako svi misle da
tok njen poznaju,
nepresušna reka
što dušu odmara,
i smiruje najezdu
pobesnelih damara.
Noću, a i danju,
kad lađe potonu
umorne od svega
što se život zove
nadolazi tiho, niodkud
se slije
površinom mirnom
donosi ti snove.
A kad dođe vreme
za živote druge,
kad zanavek pogled
odluta ka nebu
tek tada do
izvora nepresušne reke
preleteće duša
predele daleke.
Нема коментара:
Постави коментар