Oteraj me (razapni me)

Oteraj me

rečima pogrde

da srcima lakše bude.

Najgore o meni reci.

Razapni me. Tu!

Pred ljude!

Pred ljude me baci

kao ćilim stari,

al' upamti dobro -

razapet od ljubavi

te nikad ne prevari.

I zato me oteraj.

Najgore o meni reci.

Nek sevaju munje

iz tvog lepog oka,

nek gromovi ječe

sa mekanih usana.

Razapni me.

Tu! Pred ljude!

I ostani sama.

Gasiš mi sunce

Taman sunce sine pred očima,

pomislim - ljubav vlada između nas.

Kratko to traje, grešku napraviš,

ja u samoći potražim spas.

Sve sam probao da te zadržim,

davao sebe ko nikom do sada,

predugo trudim se, na kraju ostajem

s bolom u grudima i puno jada.

Čime zaslužih mržnju tvoju?

Te reči ohole? Gaziš me njima!

Čime zaslužih? Zar ljubavlju?

Il' voliš da vlada u srcu zima?

Al' posle zime proleće dolazi.

Novo i mlado maštu budiće.

Umesto tebi što ljubav ne ceniš

nekoj krotkijoj ubraću cveće.

Prošlo je sve

Prošlo je sve.

Pogazih sne.

Više mislima ne luta tvoje lice.

Ne osećam više krivice.

I hvala ti za doživljeno.

Izvini što na sve naše gledah iskrivljeno.

Da nisi došla u trenutku pravom

okrenuo bih se putu nezdravom.

A sada,

kada prošlo je sve,

kada pogazih sne,

shvatih kakav sam danas

a kakav sam bio pre.

Kao po zakonu nepisanom

naiđe neko ko život ti menja,

probudi u tebi dečačka htenja.

Al' samo prođe,

čačne ti dušu,

ostavi pečat za život celi.

I onda se pitam - šta smo to hteli?

Prošlo je sve.

Pogazih sne.

U misli ipak nesvesno svratiš,

ali ti ne dam da se vratiš.

Nisam za tebe.

Ne želim da patiš.

Manje boli

Manje boli

tišina u osami

od veštih igara

koje igraš sa mnom.

Zato reših tačku

ogromnu da stavim

na sve što istrpeh

i otvorim dušu

samo svetu svom.

Bol umanji

i pesma što nastane -

olakšava noći,

ulepšava dane.

Svakog jutra nova

na jastuku osvane.