Kutija sa sitnicama (baloni)

Prepuna je soba tvojih reči, 

kao i ova kutija sitnica tvojih.

Pa zašto onda. 

Zašto smo i pored svega što nas je spajalo

uporno tražili tu najtanju nit,

nit koja će rasparati sve ostale.

I zašto? 

Zašto smo morali snove nedosanjane tako lako

da obrišemo gumicom, da ih oduvamo kao balone

od pene koji su, dok smo ih u igri pravili, uvek uporno

leteli ka nama. 

Možda su samo hteli da nam kažu da

zajedno možemo sve. 

Možda su glumili naše snove,

pokušavali da dokažu da ih možemo ostvariti.

Završavali su probušeni i oduvani od nas samih.

Da smo razumeli njihov ples oko nas još uvek bi

zajedno bili a kutija sa sitnicama ne bi svakodnevno

privlačila moj pogled i ruke.

Njeno mesto pripada tebi.

 © V. Đorđević - 2012