За мале и велике

Tata, ja i bata

Kada jutro zakuca na vrata

u sobicu ušunja se tata

I budi me da Sunce pogledam

novi dan da dočekam oran.

On ne da mi da poduže spavam

Kaže - U snu život se ne živi!

Al' ja volim da se izležavam

Možda snovi za sve su to krivi.

Zar i snovi nisu kao život? -

pitam tatu 'nako, iz inata

Žašto mene tako rano budiš?

Imam ja i spavalicu brata.

On je mali i mora da spava

Da poraste snovi mu pomažu

Hajde ustaj da poklon što čeka

ne pretvorim u šarenu lažu.

Reče tata - poklon što me čeka?

Prenu mene ta reč čarobna

Radoznalo poskočih s kreveta -

Šta to tata ima da mi da?

Na prstima, da batu ne budim,

iz sobe se iskradoh k'o mače

jer, ako se on probudi rano

vrlo glasno ume da zaplače

Neću reći šta dobih tog jutra,

ali shvatih - U pravu je tata!

Ne živi se u snovima samo

Svako jutro poklon je veliki

Zato sada čim sunce zarudi

i ja budim spavalicu  brata

...

© Vladimir Đorđević

Proleće

Budi se trava

Budi se cveće

Prošla je zima

Došlo je proleće

Sunca ima više

A ima i kiše

I sve nam je lepo

I lepše se diše

Gazim travu zelenu

berem prvi cvet

U proleće najviše

volim ceo Svet

....

Staša Mičković

Bakina unuka

 ...

Kada baka napuni mi kadu

toplom vodom, igračkama raznim,

ja sva srećna zapevam pesmicu,

sve se ori kupatilom praznim.

Ona meni uvek društvo pravi

dok okupam igračke i sebe.

Pa me onda obriše, prosuši

unukica da joj ne ozebe.

Čuva mene moja mila baka.

Volim sa njom često da se družim.

Pre spavanja zato joj od srca

puno srećnih poljubaca pružim.

…

© Vladimir Đorđević

Hajmo u snove

 ...

U snove sada zajedno krenimo

crtajmo nebom tajne skrivene,

kroz snove hajmo, da vilenimo,

ako se plašiš ti prati mene.

Sneni putevi beskrajni nek su,

mašte cvet kraj njih nek cveta,

najlepši snovi noću nek ispune

malene glavice sve dece sveta.

…

© Vladimir Đorđević

Jutarnja igra

….

Picture - Devany Walsh

Po snegu zracima zlatnim šara,

štipa obraze, gricka mi nos

Zubato sunce januarsko

jutros svratilo, sad moj je gost

Zajedno šetamo ulicom pustom

dok grad još spava okovan snegom

samo se dete živahno penje

vukući sanke obližnjim bregom

Sunce zracima, pogledom ja

pratimo radost dečije igre

Ni mraz, ni dubok sneg pod nogama

ne ometa smeh malene čigre

Rano je jutro, nikoga nigde

samo se smeh sa brega čuje

Sigurno uteklo što pre iz kuće

da mama mu o zimi ne popuje

Njegova zima, njegova radost

Njegove sanke jure niz breg

Dal' će uživati kad dođe starost

i sam sa suncem šeta kroz sneg

Sunce zracima, pogledom ja

pratimo radost dečije igre

Osmeh na lice svakom ko prođe

izmami sreća malene čigre.

 …

© Vladimir Đorđević

Mrazilice

 ...

Mrazilice

igraju se,

na prozoru

svoj vez prave

snove slatke

i nemirne

napuštaju

dečje glave

Umivanje,

pa zubići

a doručak

spremno čeka

Dok se tako

razbuđuju

ideja im

sine neka

Nestašluci

lepih snova

moraju se

isprobati

Samo,

kako od očiju

mame, tate,

sve to skriti?

Ne smeju ni

deka, baka,

znati za te

male tajne

Svakog dana

mi u stvarnost

donosimo

snove bajne.

…

© Vladimir Đorđević

Na sankama jurim

 ...

Kad pahulje bele kapicu prekriju

tada mojoj sreći nigde kraja nema

Čim iz škole dođem po sankice otrčim

a svi iz komšiluka znaju šta se sprema.

Volim kad belina oko mene sija

Volim kad se jutro zabeli i mrzne

Volim kada sunce po snegu proklija

Da mi neko sve to dirne samo nek se drzne.

Visoko, u brdo, mene noge nose

pahuljama, vejavici ponosno prkose

Pa šta ću, ja volim, te lepote zime

A slažu se puno baš uz moje ime

Ja sam mala Staša, volim brdo moje

Nisu meni jasni oni što se snega boje.

Čak i moj brat Kosta u kući ne osta

I on voli kad ugleda izjutra belinu

pa glavicom nestrpljivom njemu misli sinu

Da sa sekom na sankama kroz ulicu juri

Škole danas neće biti, nikud se ne žuri

Sanke jure i sneg pršti, brda se pomiču

Završili sada smo o sankanju priču.

…

© Vladimir Đorđević

Čekaju nas snovi

...

Dođi.

Kroz taj mali otvor prođi.

Ruku mi daj

da nežno te povedem

kroz zemlju snova.

Prepuna je skrivenih,

u šarenilo obraslih staza

i travnatih livada,

mirisnih šumskih oaza.

Dođi!

Za taj mali prolaz

kroz koji svake noći

pred san se ušunjam

još ne zna niko,

na poverenje tek sam sviko.

Dugo razmišljah

da u šetnju te povedem,

da i ti vidiš prelepe predele

gde berem cvetove

nežno prebledele.

Od latica njihovih

pod svetlom meseca

svaka mi noć pesmu ispoje,

i kada kroz tajni prolaz

sa jutrom se vratim

shvatim - to nije samo moje.

I hajde, dođi!

Bez straha kreni.

Čekaju šume, livade, reke,

latice mašte nisu daleke.

Dođi!

Kroz taj mali otvor se ušunjaj,

i daj mi ruku da te povedem,

zemlja iz snova nema kraj.

…

© Vladimir Đorđević

Čarobni prah snova

…

Zatvori okice maleno moje

u snu te čekaju čarobne boje

i slike što crtaju sićušne vile

sa krilima tankim od providne svile.

Prah snova nežno prosuće po tebi

najsitnije pahulje maštovitih priča

prošaraće nebo duginim bojama

pogled ti nositi preko celog sveta

za sve tvoje želje, za svu tvoju maštu

za njih je premala ova planeta.

Zatvori okice maleno moje

poželi želju najjaču u sebi

da ti je ispune ta malena bića

što šaraju snove uz nova otkrića.

Letećeš sa njima  kroz skrivene tajne

od čarobnog praha izrašće ti krila

videćeš predele isrtane maštom

šetaćeš prostranom šarolikom baštom.

Snova se ne plaši čedo moje malo

sve što maštom poželiš u snove je stalo

tamo nema mraka, tamo nema straha

od lepote snova ostaćeš bez daha.

Nek' vode te maleni sićušni snonosci

sa krilima tankim od providne svile

eto, i ja grešim, pa nisu to vile;

to deca su samo što snovima lete

ko što i ti letiš - drago moje dete.

…

© Vladimir Đorđević