Izumiranje volje

Tišina dolazi nepozvana.

Mahne velom kletvi, i

začara sve oko nas.

Onda ćutimo.

Dugo i teško ćutimo.

Ćutimo zbog onih koji čuju.

Kada odem

Kada odem;

letnja će kiša sa ulica spirati prašinu

dok užareno Sunce prži zeleno lišće lipe,

zalutale pčele sakupljaće polen sa preostalih livada

a reka će žuborom šaputati obali naše tajne.

Slano je more

Previše je zvezda na nebu

Gledaju, šapuću

Ogovaraju nas

Ma, baš nas je briga

Klupa u parku kraj mora

mekša je od najmekšeg pamuka

Kome?

U svetu bez skrupula rodiš se nevin

Vremenom počinješ da ličiš na druge

Na masu izobličenih ljudskih lica

koja lažnim osmehom skrivaju istinu

Naučiš da živiš uz lažno srećne oči,

uz lažne titraje srca, lažnu spoznaju duše

Egzorcizam (deo pesme)

Isterah te iz svog srca

Težak proces egzorcizma

Trajao je, trajao

Još uvek mi se ruke tresu

prožete strahom od povratka

onih tvojih, šlagom prelivenih,

umilnim glasom zaslađenih reči,

kojima si zaposela svaki delić tela

Vremena prokleta

Na krilima oblaka kiše se gnezde

Čekaju mig uzavrelog sunca

da speru prašinu sa lipovog cveta

Proleće izrasta u novo leto, i

možda ovo ne bude prokleto

kada shvatimo da deo smo sveta

Skrivene suze

Vidim

Oči ti skriveno plaču

Nemam hrabrosti da tražim razloge

Pokrivaš ih zatalasalim pramenovima

podivljale raspuštene kose

Kriješ lepotu, izbegavaš susret  pogleda

A drsko, kao i uvek, sa stavom Carice,

jer, upućena si u sve lepote svog osmeha,

pokušavaš da prikriješ ono najlepše

Ono, što iz tvoje duše želi da poleti