Izumiranje volje

Tišina dolazi nepozvana.

Mahne velom kletvi, i

začara sve oko nas.

Onda ćutimo.

Dugo i teško ćutimo.

Ćutimo zbog onih koji čuju.

Čuti tišinu koja počne da vrišti

gore je nego kupati se u bazenu

prepunom sone kiseline.

Vrisak tišine ne izjeda kožu,

ne ujeda kao pobesneli pas, ali

kroz sve pore se provuče do dna

pa teškom šakom pritegne i guši

već usitnjene tragove preostale volje.

Volja u tišini gubi i najmanji trag.

Ne ostavlja ni jedan za sobom.

Ne gazi po njoj nikada.

Njen pritajeni muk ne ispušta zvuk.

...

"Izumiranje volje"

© Vladimir Đorđević