Uskoro

Uskoro ćemo samo na starim filmovima

moći da živimo normalan život.

Malo požuteo i prašnjav, jer, trake su takve.

Nedigitalizovane oaze lepih vremena čovečanstva.

Iskra

Poodavno je potonulo ono

što ljubavlju se zove

Moje oči su isprane suzama bola

A bol, čudna je, nepredvidiva

Ili uništi čoveka, ili mu novu snagu da

Kada shvatiš

Kada moja reč Ti dojadi

Kada sam dosadan u svojoj priči

Kada mi kažeš - Tata, ućuti!

Upitaj sebe da li su stubovi

onog što stvarasmo previše kruti

Kada shvatiš da vreme je kratko

Kada uvidiš da neko te laže

Pitaj se tada da li se Ocu

obesno, olako u lice sve kaže

Poljubac il' pogled?

Neću Ti priznati šta duša mi želi
Ti snovi odavno od čežnje su sveli
Neću priznati da volim još uvek
jer narav ne da, ja rođen sam prek

Proći će jesen

Proći će jesen.

Proći će sve.

Zaboravićemo izgubljene snove.

Ali će negde duboko u duši

ostati ono što srce guši.