Kada shvatiš

Kada moja reč Ti dojadi

Kada sam dosadan u svojoj priči

Kada mi kažeš - Tata, ućuti!

Upitaj sebe da li su stubovi

onog što stvarasmo previše kruti

Kada shvatiš da vreme je kratko

Kada uvidiš da neko te laže

Pitaj se tada da li se Ocu

obesno, olako u lice sve kaže

Kada se trgneš i ugledaš pustoš

Kada se oslonac pod nogama poljulja

Kada noge duboko propadnu

uz neke obale tinja i mulja

Kada srce odozdo pritisne

pa sva muka kroz pluća zažulja

Shvatićeš Sine da iz tebe
"ona" krv mora da pokulja!

I bićeš isti kada porasteš

I bićeš gori, to predobro znam

I bićeš ponosan na ono što jesi

Jer, nisi na ovom Svetu sam...

...

deo pesme "Kada shvatiš"

Vladimir M. Đorđević