Proći će
jesen.
Proći će sve.
Zaboravićemo
izgubljene snove.
Ali će negde
duboko u duši
ostati ono što
srce guši.
Ostaće ono
što večno se pamti,
što krv nam
tera da gori,
da plamti.
Ostaćeš Ti!
Ostaću ja!
Ostaće svaka
slatka sitnica!
Bojiće nebo
novih stranica.
I dok smo
živi,
dok bije nam
srce,
svaki će nerv
ljubavnog zaliska,
povremeno, bar jeseni svake,
jutrom
maglovitim
da zagolica.
...
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар