Kada ti zima u leto doleti

Rime su ostale tamo negde

Iza nas, daleko, izgubljene

Uvek im se mogu vratiti

Mogu i one meni, vole me

Ono što Bog da ne gubi se tako lako

Ostale su zaboravljene, jer,

hoću bez njih da kažem ono što želim

Da pobegnem, i onim prostim,

običnim jezikom, čudaka, ludaka,

svima saopštim koliko te želim,

i volim

Ne, nije bitna ljubav tvoja

Obostrana ljubav oduvek je bila farsa

Samo iz srca da izbacim to što čuvah danima

Ono što sam krio pred drugima

Veruj mi -

Ni tvoji osmesi, pogledi, gluma

Ništa od toga bitno nije meni, ni Bogu

Ovo ludo srce ne ume ljubav da krije

Pobegoh od rima, a, možda ih voliš?

Ne brini, uvek su tu, u zapećku nekom

Rekoh da odaću se onom drugom sebi

Onom, pomalo surovom i prekom

Onom što pamti samo jedno ime

Tvoje

A rime ?

Neka čekaju lepša vremena

Tvoje se ime samo po snegu

utapa u najlepše zime

Ti seti se snega

A ja -

Ja vratiću rime

...

"Kada ti zima u leto doleti"

Vladimir M. Đorđević