Ništa sveto

Ko si Ti?

Da u nozdrve seješ mi prah beskraja?

Olako proveješ bez imalo dara?

Ko si Ti?

Poigravaš se rečima?

Ko si ti, dušo neizlečiva?

Da'l ima stiha, da'l ima reči

kojima prošla nikada  nisi?

Ima li onog beskrajnog

što ne možeš "potući"?

Ili si, možda, onako usput,

presrela jezik luđi i krući?

Ko si, i šta si, reči su nebitne.

Znam da su namere besrajno sitne;

Nebitne meni, nebitne svima.

Nebitne onima što duša ih prima.

Bitno je samo da nema tišine.

Nek' svaka se mis'o u beskraj vine.

Bitno je voleti reč što te para!

Još bitnije onu što se ne kupuje

za ogromno zlato i brdo para.

Vidiš, lepoto, uzalud sve to!

Kada ti ništa nije sveto

Uzalud sve to.

Uzalud sve to.

...

© Vladimir M. Đorđević '19

"Ništa sveto"