Žigosan

Kao da mi je sam đavo usadio tvoj lik

A toliko sam se skrivao, bežao

Ne umem da objasnim zašto te vraćam

Ne mogu da se oduprem mislima razuzdanim

Možda je to kletva one starice iz komšiluka

kojoj sam krišom krao ruže za tebe?

Možda je vrteška što mi vraća prošlost

izgubila i ono malo morala obećanog davno

A palio sam sveće

I za žive, i za umrle, i one nerođene

Krstio se bezbroj puta pred bezbrojnim ikonama

Ne vredi, zaista, uzalud je

Maleni đavolčić koga si Ti probudila

izrastao je u ogromnu kreaturu sećanja

Svake mi večeri pusti film o tebi

Svake mi noći pošalje hladan znoj očajanja

Svakog mi jutra spusti na usne

tvoj poljubac mekši od pamuka

...

deo pesme "Žigosan"

...

p.s. pesmu u celini uskoro ćete moći

da pročitate na ebook-u serijala

"Od ujeda do lepote"

© Vladimir M. Đorđević