Ni osvrnula se nisi na odlasku.
Tvojoj "nežnoj" duši nebitno je bilo
što si nekoga dugo varala i lagala.
Gledao sam kako nestaješ u daljini.
U neverici da tako hladna možeš biti
postavljao sam pitanja nebu i sebi:
Zar se od ljubavi toliko oslepeti može
pa čovek ne primeti da sa druge strane
osećanja nema ili se glume sa nekim ciljem?
Kakvo zadovoljstvo ti pričinjava da pronađeš,
zaludiš, zavedeš, i na kraju
nestaneš?
Da li sam toliko lud bio da prvi put u životu
oslobodim ono najčistije u meni i predam se tebi
verujući umiljavanjima i nežnim šaputanjima?
Ili ...?
Ili si pre susreta sa mnom previše dugo uvežbavala
slučajna pronalaženja i napuštanja srodnih duša
kada ti dosade ljubavne igre i laži?
Možda si previše dobro naučila do koje granice
smeš da se poigravaš i na kraju pobegneš
od svih obećanja koja si davala ne samo meni
već i onim jadnicima pre mene.
Jer, Ti imaš svoje utočište, svoje sigurno mesto
u krevetu nekoga ko ne zna za tvoje male igre.
Verovatno nikada i neće znati a Ti ćeš ih i dalje igrati,
jer, previše je ucveljenih na ovom svetu koji čekaju
glas "usamljeno očajne" i žene
željne "prave ljubavi".
Poslednji put gledam ostatke tvojih odlazećih tragova.
Nestaju pred zlatnim zracima novog i osunčanog jutra
ili se u mojoj glavi konačno briše misao da si drugačija?
Neka se briše, ali, neka ostanu bar delići gorkog iskustva.
Pomoći će mi kada budeš rešila da me pronađeš ponovo.
(ohladiće i najmanju pomisao da ti ikada više poverujem).
Pomoći će mi kada susretnem ženu tebi sličnu
(obazrivo i mirno slušaću verovatno iste reči sa usana njenih).
Naučiće me da ne otvaram više kapije svoje duše preljubnicama.
© Vladimir Đorđević
