Kroz snove te vraćam

Ne sanjam više obične snove.
Ponavljam istoriju iskrene ljubavi
koju zgazismo u ratu bez cilja.
Snovi mi pomažu da setim se
kako smo ponosno širili krila.

Sanjam dane u kojima letesmo
poneti srećom, bez imalo straha
i naše poglede sa plavih visina
od kojih bi svako ost'o bez daha.

Ne sanjam više obične snove.
Samo se vraćam u lepša vremena
koja sagoreše u previše žara.
Snovi mi pomažu da se prisetim
kako smo pobegli od Božjeg dara.

Sanjam noći uzavrelih uzdaha
za onim što moglo je a bilo nije.
Vraćam se tebi, bar u toj mašti,
al' ljubav uplašena od nas se krije.

Ne sanjam više obične snove,
dolaze sami da setom me truju.
U njima igramo ljubavnu igru -
Čije će ruke grliti nežnije?
Čije će srce obuzdati oluju?

Ne sanjam više obične snove.
Kroz snove te iz daljina vraćam.
Iako znam da samo san to je
svake večeri za bioskop sneni
kartu kupujem i rado je plaćam. 

© Vladimir Đorđević (2014)