Skorašnja bajka

Nekada, ne tako davno

sunce je punim sjajem sijalo.

Nekada, ne tako davno

pod mesecom zrnevlje ljubavi klijalo.

Seti se naše skorašnje bajke

kako smo ljuti bili na majke

što nas dozivahu s prozora često

da za stolom zauzmemo mesto,

prekidale nam igru beskrajnu,

htele da znaju svaku nam tajnu.

Beše to nekada, ne tako davno

bezbrižni bili smo, puni radosti.

Beše to nekada, ne tako davno

smišljasmo dečije male pakosti.

Prošlost to bliska je, al je ko bajka

ko one što slušasmo pred mirne snove

Ko vek da prošo je od tih vremena

pa nas nostalgija pecka i zove.

Priziva, boli, mira nam ne da

lepoti ne dopušta da se preda.

Nekada, ne tako davno

trčasmo poljima boljeg sutra

Nekada, ne tako davno

svitala su nam mirnija jutra.

© Vladimir Đorđević - 2015