Oblaci se sivi
nad gradom nadvili,
miševi se poljski
pred kišu sakrili
Tmurno nebo a ja tražim
zagubljenu senku svoju,
kad je nema znam da ništa
neće ići k'o po loju
Ovih dana nestala je,
ne prati me više
Pobegla je, osetila
da pristižu dosadne
novembarske kiše.
Ulicom se ljudi kreću,
ne vidim im senke
Sunca nema, sakrile se
I njih su savladale
one čudne dremke.
Pa razmišljam -
lepše nam je
kad sunce zasija
Takve dane volimo
i senka i ja.
© V. Đorđević
- 2014
Нема коментара:
Постави коментар