Кажу

Кажу - кад умреш
отворе се све стазе ка небу
руке ти више не зебу
срце стане, зацакле очи
ма ни реч усна неће да срочи.
Кажу - кад умреш
нека се светлост "тамо" појави
и не знаш дал си још увек на јави
па ти срце задрхти чудно
и уштипне образ...
да види да ли је
још увек будно.

Кажу - кад  умреш
сенке те смешне у мраку прате
док сам не станеш оне не схвате
да си живота и даље пун
и да ти треба малени жбун
да се сакријеш од свих проблема
да те и има, и да те нема

Кажу - кад умреш
сироче мало
Кажу - кад умреш
нешто је стало

Кажу - кад умреш
Кажу - кад умреш

© V. Đorđević