Na sekund, dva

Srele nam se misli.

Negde daleko od nas dvoje.

Letevši prostranstvom svemira,

u magli zvezdanih prašina

i bekstvu od naših sanjarenja.

Sudariše se uz prasak.

Dok je san oduzimao pamet,

misli su lutale, tražile, suzile.

Sanjali smo, sanjali, i plakali.

U snu, na javi.

Pred ogledalom, pred ljudima.

I sada želim da zadremam.

Bar na kratko.

Da ih oslobodim.

Da odlete onde

gde su se srele sa tvojim.

Na sekund, dva.

Snovi ne mere vreme!

...

"Na sekund, dva"

© Vladimir M. Đorđević