Divlje kose

Divlje kose, razuzdane

kradu noći, kradu dane

Kada sobom zamirišu

sva čula mi pretrnu,

pa zažmure, i uzdišu.

Divlje kose, raščupane

kada vetrom zaviore

bude nežno-divlje snove;

Da prstima prođem njima,

omirišem i poljubim

Samo jednom, mili Bože

Pa onda mi Ti presudi!

Divlje kose opijaju

svaki stih što tebi pišem

I veruj mi - Živ još jesam,

al' mi ljubav prema njima

dah oduzme, i ne dišem

Tvoje kose rasplamsale

kradu noći, kradu dane

I snove mi krišom kradu,

ali, ja ne gubim nadu;

Jednom ću ih milovati,

pa nek Bog me za to kazni

Dani bez te kose bujne

odviše su meni prazni.

Ne dam nikom te mirise

iako me duša boli

Zašto ne sme da potajno

neko nekog silno voli?

...

"Divlje kose"

© Vladimir Đorđević