Prekrivena zaboravom,
prelivena ćutanjem
povređene duše,
kišama gustim oprana
od srama,
čeličnim lancima
sudbine okovana,
olovnim tegovima
pritusnuta na dno,
O trenutku kada će
vetar oduvati plašt prošlosti,
o bolu koji će jednoga
dana biti samo
nemilo sećanje.
Čekala je nove, jače i
toplije kiše.
Da olovne tegove
rastope i raskinu joj lance.
Krilima svojim da
poleti ka visinama
koje je, zaslepljena
slavom, sanjala.
...
deo pesme "Okovi
slave"
© Vladimir M. Đorđević
'19
Нема коментара:
Постави коментар