Nestaješ.
Tvoj osmeh sve ređe
posećuje mi snove.
A verovao sam
da ćeš u njima večna biti.
Odlaziš.
Ili mi pogled
na tvoje pravo lice
pomaže da isteram
sve primisli na lepe dane?
Gubiš se.
Kroz izmaglicu zimske zore,
dok sneg se topio,
došla si u moj život.
U izmaglici zimske zore
novo sunce raspršiće
poslednja sećanja.
Brišem te.
A verovao sam
da gumica koja ljubav briše
ne postoji.
Brišem te.
Gledam kako novo sunce
ledenu koru snega obasjava.
Nestaješ.
Poslednje izvini izgovaram.
Čekanje tebe teže je
od onih trenutaka
kada sam sam.
Нема коментара:
Постави коментар