Zavaran

Stidljiva pitanja tvoja srušiše stameni zid

koji je uvek delio ljude i mene.

Pronašla si način da uđeš u moj svet

skrivenim puteljcima koje niko znao nije.

Osetivši da lice koje pokazujem drugima

kao bedem čuva moje unutrašnje misli

slatkorečivom tišinom si uporno kopala

i tako dostigla najveće dubine mog bića.

Priznajem - predao sam se.

Zavaran slatkim osmehom tvojih očiju

otvorio sam sve kapije, sva vrata duše.

Obmanut glasom anđeoskih šaputanja

ispričah ti sve snove, sve svoje nade.

Zaveden obećanjima o svetlom cilju

predadoh se tebi, na kolena padoh.

Priznajem - očaran sam bio.

I zato sada, kada me još jedna zima

podseća na prve nevine i stidljive reči,

slažem mozaik svog razočarenja.

Ne bežim od sećanja - mirno ih podnosim.

Žrtveno jagnje još jedno prinosim.

Priznajem - žrtva sam tvoja.

Time se ponosim.