Nežno telo privila uz mene
u strahu od vetra što dolazi.
Noćnu kišu sa mnom osluškuje,
mirisom mi svako čulo truje.
Uzdahom mi greje vrat i obraz
dok šapuće pitanje - "Kažu da će sneg?"
Odgovaram tiho da kišu ne uvredim
"Vrištaćemo kao deca kad zabeli breg."
Zagrljeni do po' noći slušali smo kišu.
Naše duše zimu vole, tad k'o jedna dišu.
A kada je svanulo pod posteljom toplom
kroz prozore gledasmo pahulje što njišu.
©
Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар