Osećam.
Tvoj skriven i hladan pogled
po meni luta, jezu razliva.
Ne osvrćem se, ne tražim ga.
Zašto bih brisao slike voljenja
iz onih dana kad moja si bila?
Taj isti pogled topliji beše
dok oči su oči gutale gladno.
Možda i shvatiš, ali kasno -
hladiti ljubav pogledom mržnje
i đavolu samom je previše jadno.
Osećam, al' se ne osvrćem.
Koračam smelo kroz život, dalje.
Reci mi bar na pitanje odgovor -
Kako možeš mrzeti nekoga
dok on za tebe i dušu daje?
Pratiš me.
Pogledom pratiš svaki moj korak.
Ne brini ljubavi, i upamti reči -
Onome koga sam voleo nekada
poželeti ne mogu čak ni u snu
da život mu bude kao moj gorak.
© Vladimir Đorđević
(decembar, 2013)
Нема коментара:
Постави коментар