Duša (nematerijalni sastojak naš)

U nesuglasju nasleđene dobrote

i hladnoće sveta što je okružuje

ponekada reši da se otvori i pokaže.

Duša,

taj sićušni, nematerijalni deo nas.

Neko je meri gramima,

neko joj meri dubinu,

neko joj ne pridaje važnost,

neko se prečesto poziva na nju.

A ona ćuti.

Trpi sva ta merenja i izučavanja.

Smeška se svemu tome

i dalje nastavlja da radi po svome.

Zatvori se, otvori,

produbi se, presuši.

Baš kako je njoj volja.

Poigrava se ljudskom znatiželjom

ne okrivajući ni trun odgovora na pitanje:

kako tako mala i neopipljiva

prožima svaki delić tela u koje je zarobljena?

© Vladimir Đorđević