Probam da sanjam
ali mi ne ide.
Ne sanja mi se
bez tebe u mraku.
Da sam sa svakom
sanjao tako
čast bih prosio
na buvljaku.
Probam da sanjam
al' krevet prazan
upio mirise
tvog vrelog tela.
Kako da sanjam
kada je sudbina
noći bez tebe
zanavek uklela.
Probam da sanjam
makar i budan
dok mrklim mrakom
lutaju oči.
Šapućem sebi -
možda ću uspeti
sećanjima
da prebrodim noći.
Probam da zaspim.
Kapke spuštam.
Prizivam snove
ko kišu letnju.
Ma, ne ide!
Ne ide!
Nikako ne ide.
Ne mogu bez tebe.
Odoh u dugu noćnu šetnju.
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар