Ni sivilo neba, ni kiša što rosi
da smire ne mogu drhtaje tuge.
Dani se vuku k'o olovo teški,
pronaći mir ne umem kraj druge.
Ni sunca sjaj dok nebo se plavi
nemirni otkucaj srca ne blaži.
I najgori dan s tobom što proživeh
od svakog narednog uvek je draži.
Ni sneg kad zatrpa stope stare
ne uspe da prekrije svaki naš trag.
Znam daleko smo jedno od drugog
al' uzalud vešto istinu skrivamo -
Нема коментара:
Постави коментар