Snove si mi probudila,
mislila si to je šala.
Usred noći prizivala
iako me nisi znala.
Probudi mi onu neman
ljubav što je neki zovu.
Zarasla je, skrušila se,
gubila se u korovu.
A sad su mi snovi isti,
svake noći guše mene,
ali sa užitkom čekam
da noć dođe, da san krene:
jurim poljem nepreglednim
za osmehom tvojim čednim.
Ne uspevam da te stignem,
bežiš brže ti od srne,
nemir snova vrzmajućih
učini da srce trne.
Нема коментара:
Постави коментар