Zimski oblaci
nisko nad gradom lebde
a niti sneg niti kiša
da iz njih krene.
Čekaju da ljubav
na suvoj
promrzloj zemlji
uvene.
Lagani vetar
hladnim zubima
latice kida
sa nežnog stabla
tek procvalog zanosa.
Želje zaboravljene
u odlasku raznosi.
Jedino on uživa u svemu
dok jezom te miluje
po crnoj kosi.
I sneg će pasti,
prekriće mesto
na kome je svela
toplina duše,
a ledeni vetar
besno će pomoći
da sve se nade
konačno sruše.
Нема коментара:
Постави коментар