Duge noći zimske pisanje je kratilo,
slova su se sama ređala u reči,
reči su se same u stihove slile,
dok su zvezde iza oblaka se krile.
Stihovi u pesmu (pesama sve više),
osećanja prema tebi iza njih se skriše.
I pesma za pesmom u knjigu prerašće,
kada saznaš da me gubiš tvoja sreća pašće.
A sve rime što ih slažem nesvesno su došle.
Osetićeš sama kad kroz srce hladno
u sunčano mirno leto one budu pošle.
© Vladimir Đorđević - 2012
Нема коментара:
Постави коментар