Nagledah se sitnih profitera
što rečima muku bi da smanje
pa ni sami svesni bili nisu -
svoje pesme poslaše na klanje.
Naslušah se silnih filozofa
što savete rado bi da daju.
Kad bariton dobiju u glasu
moći ću da slušam - neka znaju.
Sve se kote premudre dobrice.
Iz svakog te grma vreba neko.
Sve se kote, a velike nosnice,
pa mi dođe da prebegnem preko.
Da prebegnem u tu zemlju jadnu
što sabira sve duše normalne.
Tamo diše samo ko je iskren.
Tamo diše ko ume da piše.
© Vladimir Đorđević - 2015
Нема коментара:
Постави коментар